Kako je došlo do toga da sam zaključio da postoji dve vrste takozvanih, kako ih ja zovem „online“ ljudi u Srbiji. Jedna vrsta su botovi , druga vrsta su skotovi. I premda možda dele suštinski isti stil i čak kako se moderno kaže „share“-ju iste sadržaje, zapravo su suštinski dve sasvim vrste „zveri“ .
Oni prvi , botovi su mnogo pošteniji, čak donekle možda mogu da kažem i da su posvećeni svom poslu, što uvek znam da cenim , bez obzira kakav je posao u pitanju i ono što rade, rade za novac , posredno ili neposredno. Sa druge strane skotovi su prosto, pa ... skotovi. Gomila kretena i degenerika sa viškom vremena i manjkom obzira.
Prvo par reči o skotovima.
Neverovatno je, kada se društvo pokrije plaštom anonimnosti koji daje internet, kako govna isplivaju na povšinu. Ili da to formulišem ovako „kada identitete potopite u bezličnu masu vode sveopštosti, govna savršeno isplivaju na površinu kao intelektulano lakša“ .
Da li ste svesni koliko su ljudi spremni da vredjaju, da izgovore najgore uvrede na račun ljudi koje ne poznaju ? Na primer bio sam kod sjajnih momaka u selu Vlajkovac i napravio reportažu o tome kako uz posao kojim se bave u Hemofarmu, rade oko 150 hektara zemlje. U pitanju su dvoje braće i otac. Raspitao sam se o njima u selu, i njihovi meštani imaju samo reči hvale o njima. Vredni momci, malo spavaju , puno rade, pošteno su kupovali zemlju, polovne mašine i na kraju su napravili - nešto. Možda su imali malo sreće ali nisu imali bogatog ujaka niti političara iza ledja , nisu bili stranački aktivni pa da su nadobijali nove mašine što je recimo bilo baš popularno oko dvehiljaditih godina. Lepo rade. I to sam objavio u reportaži jer je inače fenomen da neko može da pored posla obradjuje tolike površine zemlje. Naravno da je prilog na „Youtube“ izazvao puno pozitivnih komentara ali ... podjednako je bilo je negativnih ! Šta uopšte može da neko ima protiv toga što dvoje momaka sasvim pošteno rade svoj posao i što su nešto stekli ? Ali, o ne, tu je bilo pljuvačine , očigledno od ljudi koji ih ne poznaju, kao i pitanja o tome kako je „pitanje odakle im toliki hektari“ , komentara o tome da „uzimaju hleb“ od poljoprivrednika, i ako su i sami poljoprivrednici, te do prosto , jednostavno uvreda. Potpuno bez povoda, bez arguementa , prosta mržnja i zavist ! Bez mnogo objašnjenja !
I to mi dogodilo u više navrata. Jedan od najkarakterističnijih je priča o Željku Krupežu, od nekoliko godina unazad, našem sjajnom talentovanom poljoprivredniku iz okoline Čačka koji je sam napravio mašinu za utovar rol bala. Ukratko , priča je potpuno bela bez imalo crnog. Mlad, vredan , ludački čisto talentovan za mašinstvo – ni iz čega je napravio mašinu za koju bi ste očekivali da je pravi ozbiljna industrija, on je sklopio , izvario, napravio u garaži, povezao hidrauliku i napravio da sve radi.
Ko bi rekao da neko može da nešto negativno prokomentariše o tome ? Pa opet bilo je ljudi koji su davali za sebi pravo od toga da ga optuže da je nešto falsifikovao, iako on nije rekao da je izmislio mašinu kao ideju, do toga da je to što je napravio glupost , i ako se na snimcima vidi kako mašina savršeno radi. Tada sam shvatio kakvih sve govana ima. Mnogi od njih su psihički bolesnici, i to baš bukvalno. Štos je što inače ne mogu da imaju svoj glas jer su sputani društvenim barijerama, ali kada im daš opciju da pljuju bez posledica, anonimno da samo čisto mrze, oni će to uraditi !
Ali impresivan je bio STEPEN do kojeg su spremni da idu. Psovanje majke , vulgarnosti, pljuvačina na račun ljudi koje ne poznaju. To se i meni dogodilo, a na moj račun ispod nekih video materijala. Na primer objavio sam da će uskoro Nemačka prihvatati radnike, možda, i bez radnih viza. Dva meseca posle te „interne“ objave koju sam dao posle insajderskih informacija, i uy ogradu, zaista je došlo do toga da je maksimalno olakšano dobijanje sezonskih radnih viza. Medjutim, neki korisnih „Youtube“ , nebitan "username" me je izvredjao , potpuno suludo, bez ikakvog povoda, bez nekog ... razloga da sam rekao neistinu u momentu kada sam to objavio. Ali nije problem da li je istina ili ne , nego lične uvrede, pljuvačina , bez ikakvog ličnog razloga. Inače, šta god da objavim , prvo dobro proverim , tako se i ispostavilo da sam većim delom bio u pravu. Ali sve i da nisam , toliko bljuvotina ... Neverovatno. Tada sam i shvatio, da je to neprihvatljivo i takve komentare počeo da brišem bez puno razmišljanja iz dva razloga.
Prvo jer što bih i takvim retardima uopšte trošio vreme, razmišljajući a drugo što ništa pametno ne mogu da naučim iz toga , što već ne znam – da na svetu postoji jedan broj budala i kukavica. Tada sam zaključio da je moja poruka skotovima : „ Ko vas jebe stoko bezrepa, možete samo da se napušite kurca, ali ne mojeg pošto me to ne privlači, nego po vašem izboru !“ . Naravno, ovo je figurativno bez namere da uvredim ljude kojima je to ... opredeljenje. Možda je bolje reći „Stoko bezrepa, napušite se kurca , tudjeg , pod uslovom da vam se to ne dopada !“ . Mala šala. Inače po mom iskustvu homoseksualci, oni pravi, ne latenti i iskompleksrani , su obično kulturni ljudi.
I sve u svemu, naučio sam da se ne nerviram previše oko toga. Uz to, na stranu, što se tiče mene, onog momenta kada sam prihvatio da se bavim javnim poslom, valjda sam i nesvesno pristao da imam posla sa budalama pored sjajnih , inspirativnih ljudi sa kojima inače saradjujem. Tako da sam rekao sebi : „Prihvatio si igru, sada igraj ...“ .
Ali, sada malo i o botovima ...
Cela fama oko botova je nastala vezano za vladajuću partiju u Srbiji , medjutim, odmah mogu da vam kažem da je to gomila gluposti naspram svih drugih botova i kampanja, i to iz ličnog iskustva. Botovi vladajuće partije u Srbiji su hm, pa moglo bi da se to okarakteriše kao „veseli amateri“. U celoj situaciji i fami oko botova, ne znam da li je to pohvala ili pokuda za stranku ? Možda sam nekog i uvredio ali to vam je tako , postoji vrlo profesionalna mreža botova pa ... hm, da li je pravilno reći „ne vladajuće“ partije kojoj je zadatak da sistematski pljuje sve što ona prva uradi ili svakog ko pokuša da misli drugačije. I prilično su dobro organizovani, što je u nekom profesionalnom, čak i za pohvalu.
No, spomenuo sam partiju, zar ne ? Vladajuću, zar ne ? To, zaslužuje neka objašnjenja.
Duboko u sebi verujem i dve stvari, prvo da svaki čovek mora da ima neko političko mišljenje i opredeljenje i punoletna osoba koja ne razmišlja o politici je budala. Apolitičan čovek u modernom društvu je nebitan čovek, nezainteresovan, govedo koje je napravljeno da se njima vodi i manipuliše. U svakom slučaju čovek koji nema nikakvo mišljenje, nije vredan ni nikakve pažnje. Medjutim sa druge strane, novinari, iako itekako moraju da imaju svoje političko mišljenje moraju da sačuvaju u javnom nastupu svoju političku neutralnost. Prosto, jer ako si novinar, u čije ime govoriš ili postavljaš pitanja ? Ako si na primer član neke stranke ili si kako se to moderno kaže „blizak“ nekoj stranci, onda u čije ime govoriš kada se pojavljuješ u javnoj sferi ? Da li iko uzima ozbiljno mišljenje nekih novinara na Pinku na primer ili na N1, Novoj ? Ne, zato što će oni uraditi nešto predvidivo, uvek, svaki put isto , hvaliti vlast, kuditi opoziciju ? Doduše nekima od njih zapravo nije ni bitno ko je na vlasti ili opoziciji, to je ipak, na lestici poštenja nešto niže nego kada imate ljude koji su makar otvoreno za ovu ili onu opciju i drže se toga. Ima ih i takvih.
U zemlji, na koju po internoj slobodi medija, možemo da se ugledamo, SAD, novinari nekih medija kao što je Vašington Post imaju otvorenu zabranu da budu članovi ijedne stranke. To ima smisla. Dakle, neki kodeks, neko poštenje u izveštavanju, kombinovano sa neumoljivošću i moralnošću to je ono što bi trebalo da postoji. Nažalost, pogotovu moralnost, je kod nas postala, pomalo zaboravljena vrlina. Elem, da se vratimo na temu. Kako je došlo do tog iskustva sa botovima. Evo kratkog opisa. Vidite ja vodim tu grupu koja ima 130 000 članova, i okuplja veliki broj poljoprivrednika, zove se „Dobra zemlja“ . To je zaista velika grupa, realnih ljudi i njihovih profila. Pravilo grupe je da sve što se objavi mora da ima veze sa poljoprivredom, selom, hranom, kako god ali mora da ima makar vrlo, vrlo blage veze. Naravno, čovek ne mora da bude nešto posebno strog. Uz to, imam i „Youtube“ nalog, na kome imam oko 80 000 pratilaca.
Dosta ljudi, puno komentara. Ali, komentari su u stvari i zanimljiva stvar.
Jedna od stvari koja je apsolutno dozvoljena je politika, ali , samo pod uslovom da opet ima veze sa poljoprivredom. Još jedna stvar koja je naravno posledično dozvoljena je kritika vlasti. To je i logično. Mada se sa bivšim političarima nismo nešto preterano usrećili i sada i poljoprivreda i industrija osećaju posledice onoga što se dešavalo izmedju 2000. i 2010. godine, logično je da šta god da se dogodi, negativno, bude kritikovana, vlast, jer je vlast – na vlasti, dakle ima poluge kojima upravlja i njihov posao je da čak i ako nešto ne valja, isprave. A, uostalom, malo je deplasirano i dosadno kritikovati opoziciju. To je jednostavno prelako i lišeno, da se malo našalim, uzbudjenja.
Recimo da je to vrlo složeno pitanje šta je uzrok ili posledica, ali to je na narodu da prosudi i da na izborima odluči. Bez obzira na ono što neki tvrde, Srbija je i dalje demokratska zemlja.
Dakle, imamo „Facebook“ grupu koja je potpuno slobodna, ali do maksimuma, gde se ne ispituje ničije mišljenje niti istina, gde svako, makar sam ja to tako zamislio, kao u nekom forumu, može da kaže šta misli. Da li je lupio ? Da li možda nije u pravu ? Da li govori gluposti, to je na publici da prosudi. Administratori ne smeju da mešaju jer bi tako, brisanjem komentara ili korisnika nametali svoje mišljenje, što je pogrešno. Uz to imamo i emisiju Bolju zemlju, čiji sam urednik na „TV Happy“ . Ako ste je gledali i pratili moj rad proteklih par godina, mogli ste da čujete i neke prilično neprijatne stvari koje su upućena na račun mnogih institucija u Srbiji pa i Vlade Srbije. Naravno, bilo je i pozitivnih izveštaja , ali ipak, nekako ako je to neki plus, ili to nešto treba da dokaže, bilo je dosta priče o greškama, spornim uredbama, teškoj situaciji na selu u poljoprivredi. Recimo da se trudim da takvim pričama makar malo „podstaknem kreativnost“ ljudi koji bi trebalo da razmišljaju o rešenjima. Da , naravno deo tih problema se tiče „nekih predhodnih“ ali da su ti predhodni bili toliko dobri, ne bi ni bili „predhodni“.
U svakom slučaju, mislim da su stavovi koje zauzimam i prikazujem prilično kritički, ali ne zato što imam nešto protiv nekoga nego prosto jer mi je posao da izmedju ostalog pričam o problemima i budem kritičan . Pošto inače ljudi teže da govore o onome što ih boli, ispalo je tako da vrlo često govorimo o problemima i ponekad , podstaknemo da se stvari reše. Ili se makar u medijskom smislu, trudimo. Nije da nema i nekog efekta.
Da skratim priču u okviru ko zna koje kampanje, koja se vodila protiv Vučića, što je deo neke političke igre , pošto lažni profili svih stranaka , moguće da je poneki i BIA-e, stalno cirkulišu po grupi i redovno se brišu, isto tako, počelo je orkestrirano objavljivanje Vučićevih slika koje nemaju veze sa poljoprivredom i to vrlo, vrlo vulgarnih slika. Gospodin predsednik Srbije , Aleksandar Vučić je na medjunarodno priznatim izborima, izabrani predsednik Srbije. Mnogima se to ne dopada i to razumem. S druge strane, očigledno je da se i mnogima dopada, jer inače ne bi bio to što jeste – predsednik .
Dakle, sledi salva i oraganizovano objavljivanje, Vučićevih foto-namontiranih slika i to svakodnevno. Ne bi bio nikakav problem da te slike makar imaju neke veze sa poljoprivredom, ali nemaju nikakve.
Jedna od najvulgarnijih je fotografija WC-a na kojoj je pisoar namotiran umesto usta predsednika Srbije.
Ne zaboravimo, taj čovek je demokratski izabran na izborima koji su medjunarodno priznati.
A, uz to je i – čovek. A, po pravilima grupe vulgarnosti su zabranjene. Osim toga , cirkulisala je slika njegovog maloletnog deteta takodje sa sadržajima koji nisu vezani za poljopriveredu. Mada u tom slučaju, objavljivanje uvreda na račun bilo kog maloletnika je neprihvatljivo. I pored sve vere u slobodu medija, političku neutralnost i slično, naravno da sam izbrisao te postove iz prostog razloga što nemaju veze sa bilo kakvom poljoprivredom. Prosto to su uvrede, deo besmislene kampanje, koja je inače i totalno promašena što se tiče načina na koji se vodi, ali to nije moj problem niti sam ih brisao da bih pomogao botovima koji su bili zaduženi da je vode. Postovi su odstupali od pravila grupe i to je bilo tako - jednostavno.Istovremeno, bilo je takodje i postova koji su se takodje ticali ličnosti gospodina Vučića , i koje bi s obzirom na njegova ovlašćenja kao predsednika neko sigurno mogao i da ospori ali to me nije zanimalo , prosto jer nije poenta da administrator grupe ulazi u to da li je nešto tačno ili nije. Takvi postovi nisu brisani. Ali, naravno da sam obrisao postove na kojima je Aleksandar Vučić i koji nemaju veze sa poljoprivredom, prosto jer to je deo kampanje, koja može da se vodi u grupama koje su tome namenjene. Neka naprave grupu „Svi mi koji mrzimo Aleksandra Vučića“ ili „Politika u Srbiji“ i slično i onda neka kače slike sa pisoarima do mile volje. Kome se ne svidja , ne mora da bude član te grupe, kome se svidja da gleda takve fotografije ... neka ih gleda. Meni lično ne bude simpatije prosto zbog načina na koji se o nekom govori. Isto tako ni fotomontaže Djilasa , Tadića ili otkud znam koga - ne bih to gledao. Recimo da vidim neki post na kome je slika predsednika i onda opis rasta BDP-a Srbije ALI u odnosu na zemlje regiona, o tome bih mogao da razmislim. Vulgarne fotomontaže jednostavno , nisu moja ideja ni način.
Ah, da , da ne zaboravim bilo je i par postova koje su promovisali ili govorili pozitivno o predsedniku, pokušaj "kontra-kampanje" i isto tako nisu imali veze sa poljoprivredom. Naravno, da sam i njih smesta obrisao.
Dakle, to su bili moji jedini motivi.
Niti sam član SNS-a, niti ijedne druge partije, niti radim bilo šta što je vezano za tu partiju. Nijedan član moje uže porodice nije član SNS-a. Ni na koji način ne zavisim od te partije. Sasvim sigurno, dok god se bavim ovim poslom neću biti član nijedne partije.
Ali nikada u životu isto tako neću osudjivati nikoga JER JE ČLAN neke partije, bilo koje. To je njegov izbor i to je demokratija. Koji god da su mu motivi – ima pravo da bira. Ali zar ne mislite da je pod jedan ludo što uopšte takve stvari moram da objašnjavam ?
Vučića sam uživo video dva puta u životu, oba puta slučajno, u prolazu, i oba puta sam mu rekao „Dobar dan“ i na tome se završio razgovor. Jedanput sam video i Vuka Jeremića, čini mi Djilasa, par puta Dačića, ali na tome se koverzacija završila „Dobar dan“ . U stvari sa Dačićem sam se i fotografisao zbog šale na moj račun da ličim na njega, doduše dok sam bio deblji. Da li su oni mene prepoznali, najiskrenije me nije briga.
Jedanput sam na interenetu napisao blog o tome kako je ceremonija inoguracije predsednika, bila veoma dobro izvedena. Što i danas mislim.
I dakle posle tog brisanja postova ... tu sledi SALVA uvreda , na moj račun koja povezuje mene i SNS, povezuje mene i Vučića, govori o tome da sam se „prodao“ da sam ovakav ili onakav ! I to je trajalo i očigledno bilo na neki način ... smišljeno. Makar je tako izgledalo. Onda mi je postalo, baš odvratno.
I kako se postaviti prema tome svemu ?
Baš zbog toga, što znam šta sam , ti ljudi koji su to radili ... jer sam u njihovim poremećnim glavama postao „SNS“ su bili totalno razočarenje.
Iako su plaćeni za to što rade, opet je bilo odvratno. Možda sam razmišljao da im napišem i nešto učitivo o tome koliko je glupo to što rade, i da će na taj način toj politčkoj opciji koju predstavljaju naneti štetu, ali mislim da bi bilo gubljenje vremena.
I tada sam shvatio da kao ni u slučaju SKOTOVA ni sa BOTOVIMA se ne vredi raspravljati.
I jedni i drugi se kriju i nemaju svoju ličnost, to su botovi, a i ako je imaju, nije vredna upoznavanja, to su skotovi.
Poblokirao sam ta govna bez mnogo rasprave ... ALI ono što mi je drago, premda , naravno čovek oseti neku prirodnu frustraciju i nagon da uradi nešto tipa da promenim svoje stavove o tome da NOVINAR mora da bude nepristrasan, ipak ... mislim da sam mentalno uspeo da to raspletem i da pobedim, da ne budem „govance“ kao oni nego da mogu da priuštim da nepristrasno i objektivno govorim istinu.I to ću nadam se uvek raditi, bez obzira i na skotove i na botove jer ... to mi je posao.