Prvo da kažem da su i Predrag Sarapa i Hana Adrović, dvoje zanimljivih kolega. Nažalost, ni jedno od njih dvoje ne poznajem lično. Nažalost, isto tako, njihova imena sam morao da, u neku ruku zloupotrebim , da bih pisao o onome što mislim da je važno u Srbiji i što postaje ogroman problem demokratije– to što je novinarstvo zamenjeno , manje -više , PROPAGANDOM. I mada se razlikuju po mašinama kojima pripadaju, da li se stvarno razliku po ... principima koje zastupaju ?
Evo o čemu se radi.
Sarapa , makar sudeći po rejtinzima, koje ostvaruje na Pinku, radi dobar posao. Na kraju, dana ono što se računa je rejting. Mogu da ga pljuju zbog ovog ili onog, možda je imao neki blagi seksistički ispad, nema potrebe da sada ulazim u to , ali kada pogledate rezultate, ljudi jednostavno i dalje vole da ga gledaju. Zar ne ? Možda se on nekom ne dopada, možda ima višak kilograma, odelo je prilično zategnuto na njemu, ali ko sam ja da sudim o tome, nije baš ni da na meni visi , ali očigledno je da gledaocima to i ne smeta posebno. Da , malo seksizma ali , živi smo ljudi, da li neko prestao da ga gleda zbog toga ? Možda žene ? Ne.
Hana Adrović , dugonoga koleginica sudeći po broju pregleda na „Youtube“-u takodje sasvim, sasvim sigurno radi dobru stvar a i mora joj se priznati izvestan šarm uz to. Na njoj je sve utegnuto na veoma drugačiji način u odnosu na Sarapu. Naravno, ako je Sarapa optuživan za seksističke komentare uživo, verovatno da Hana izgleda kao žena kojoj bi svaki muškarac, svesno ili nesvesno pao u iskušenje da uputi jedan. Zgodna je. Mejdutim, uz te duge noge nesumnjivo ide i dobra doza elokvencije i rečitosti. Šta god ona mislila o seksizmu, po nekoliko hiljada vulgarnih komentara na račun njenog izgleda koje dobija posle svake emisije, joj izgleda ne smetaju. Ne briše ih.
Iskreno, da napišem ovo, u stvari me je ipak, inspirisala Hana. Dobro, priznajem to je i prijatnije nego da je bio Sarapa.
Gledao sam njene klipove, na internetu i u principu ... nije bilo loše. U stvari, bilo je prilično dobro. Čovek mora da ima izbora, da čuje sve strane uporedi priče, i to je prava sloboda, demokratija, to je ono čemu bi trebalo da težimo – to je jedini način da se dodje do kakve takve, uslovno rečeno objektivne istine. Kao i uvek bio sam u poslu, u gužvi telefoniranju, dok sve to radim , razgovaram sa ljudima pustim neki klip na „Youtubu“ , ili pustim TV preko računara . U ovom slučaju bio je video klip, „BalkanInfo“-a, dakle Teša koji intervjuiše Hanu. Tehnički ne baš savršeno, malo improvizovani studio , medjutim, važno je da je priča zanimljiva. I sada parafraziram, posle nisam ponovo preslušavao , ali okvirno Teša , pita Hanu, pošto često dovodi predstavnike opozicije u program, čitaj da pljuju po vlasti, da li će dovesti i predstavnike vlasti ... na šta mu ona odgovara :
„Ne, nikada ih neću dovesti, mislim da njih ima i previše na televiziji ...“ – i pri tome, dok to izgovara, čini mi se da joj, vrlo, vrlo blago glas drhti. Medjutim vrlo suptilno. Možda sam i umislio ali čini mi se da se oseća neka nesigurnost i neodlučnost. Kao da negde duboko u sebi oseća da je to pogrešno što govori.
Dakle, to je scena broj jedan, Hana Adrović.
Sada se vi pitate šta je scena broj dva jer dolazimo do Sarape ? Mejdutim scene broj dva ... NEMA. Možda jednostavno ne gledam dovoljno jutranji PINK-a. Ali, ukoliko ćemo da budemo objektivni , da li stvarno mislite da bi Sarapa nekog doveo iz opozicije u program ? Hajde , ozbiljno ? Mislim da su čak i njene, mršave, šanse veće. Verovatnoća da Sarapa dovede nekog iz prave opozicije u program i da mu da šansu da uživo priča o nekim problemima u Srbiji, je praktično ravna nuli. Naravno, možemo da pričamo, dokazujemo se, ali i vi i ja znamo da se to neće dogoditi. Mada, ako čudnim slučajem, opozicija dodje na vlast i postane pozicija, mislim da bi to moglo da dosta pomogne – „mig, mig“ .
Ako je i Hani Adrović , glas zadrhtao kada je rekla da nikada neće zvati predstavnike vlasti na gostovanja , mislim da Sarapi glas niti drhti, niti će uopšte doći u poziciju da o tako nečemu govori.
Sada, neko, tačnije neki simpatizer vlasti može da kaže : „ .... bla,bla,bla ... u opoziciji je i onako sve gola budala koja bi neargumentovano sve svela na pljuvanje Vućića po svakom pitanju u vezi svake stvari koja može da se zamisli ...“ . Nije baš , da tu nema, pa i neke istine, ali bez obzira, treba čuti i drugu stranu. To je u najmanju ruku fer i etički, sve i da je sasvim tačno. Naravno, nije savim tačno.
Ili neki simpatizer opozicije može da kaže : „ ... bla, bla ... ali na kraju krajeva Hana Adrović je u pravu, zaista svi mediji su uglavnom puni priče o vlasti, izveštavanje o opoziciji je i onako uglavnom I FANATIČKI negativno kod SARAPE , na primer “. Uostalom, budimo objektivni sve da i Adrovićka STVARNO ZOVE nekog iz vlasti, da li mislite da bi joj se neko odazvao ? I to je takodje ... pa u velikoj meri, budimo objektivni, istinito.
Ako bi smo stvari postavili na potpuno isti nivo a to je emisija koja se snima i montira, što je veoma, veoma velika razlika u odnosu na emisiju koja ide uživo, SUMNJAM da bi IKO IZ VLASTI došao da gostuje kod Adrovićke i da bi iko iz opozicije došao da gostuje kod Sarape.
U oba slučaja ne bi mogao da očekuje objektivnost i verovatno je da bi bio ispao smešan na kraju.
Drugim rečima, očigledno da je nijednu ni drugu stranu ne interesuje preterano, ISTINA ili da se ispriča neka prava, objektivna priča ono što njih interesuje je ...
KONTRA-BALANS
Dakle, ako jedni pljuju, odgovor drugih nije umerenost, razum, i razgovor, nego – samo pravljenje kontrateže. Niko neće odgovoriti ARGUMENTIMA ili se preterano brinuti o smislu ili o nekoj tamo „etici“ - ČUJMO I DRUGU STRANU - nego jednostavno „raspali“ po protivniku koliko god možeš.
Hanu po tome ne interesuje da napravi nešto bolje od Sarape i „njegovih“ jer NJENI ŽELE DA URADE ISTO ŠTO I SARAPA ALI SAMO U DRUGOM SMERU. Doduše, u malo su lošijoj poziciji.
ALI suštnski ONI I NE ŽELE DA BUDU BOLJI, DRUGAČIJI NEGO SAMO DA BUDU ISTI ALI U SUPROTNOM SMERU.
Kome se dakle, njih dvoje obraćaju ? U čije ime oni pričaju ? Ako će oni uvek i ma šta se dogodilo vrteti isključivo ISTU PRIČU ... da li onda ta njihova priča ima ikakvu TEŽINU ?
Recimo da Vučić otvori novu fabriku, rudnik, šta god, sigurno je da kod Adovićke kao tema dolazi u obzir samo to kako postoji opasnost od hipotetičke ekološke katastrofe, od problema sa otpadom – nema ni najmanje ideje da je MOŽDA nešto što je uradjeno i dobro.
Sa druge strane to isto otvaranje kod Sarape mora da bude dočekano sa ovacijama, preterivanjem, divljenjem , bez ikakvog kritičkog osvrta da MOŽDA nešto i nevalja, da je možda nešto moglo da bude drugačije ili bolje uradjeno.
Ali, onda, ako imate takav stav, i ako svi uslovno rečeno, normalni ljudi znaju da ćete vi UVEK imati takav stav, šta god da se dogodi, onda tu nema novinarstva, onda je to puka politička propaganda. Sarapa je u suštini nešto kao potparol vlasti, Adrovićka je nešto kao potparol opozicije i sve ono čak i tačno što izgovore treba uzeti sa rezervom , jer oni ne govori u ime objektivnosti, novinarstva, višeg dobra , oni su samo deo propagadnih mašina.
Samo se MAŠINE RAZLIKUJU i njihova moć, ali suština je ista.
Ne radi se o tome da oni blago podržavaju jednu ili drugu stranu, ili da to rade diskretno - radi se o tome da su oni potpuno otvoreni samo za jednu stranu.
I to je doduše malo više kod Sarape, poprimilo potpuno skoro - vulgarnu dimenziju.
Što je najgore ni Sarapa ni Hana , koji su možda najsimpatičniji primeri, nisu ni u kom slučaju najdrastičniji primeri, a pogotvu ne – usamljeni.
No, u svakom slučaju, nadajmo se da će vremenom uvideti u kakvu su zamku upali.
Poruka koju šalju je za razumne ljude, pogotovu u toj kombinaciji , veoma, veoma loša. I kada kada kažem za sve ljude, mislim baš za sve koji imaju i malo razuma.
Takvih, još uvek, ima u Srbiji.